TREBA VAM DODATNO OBJAŠNJENJE?

Pogledajte kratka objašnjenja nekih pojmova i skraćenica

Šta je ERP (Enterprise Resource Planning)?

ERP je skraćenica od engleskog izraza Enterprise Resource Planning i javlja se tokom 90ih godina XX veka, a vuče korene od softvera nastalih 70-ih godina. Doslovce prevedeno, ERP bi značilo poslovno planiranje resursa međutim, ERP je ipak malo više od ovog prevoda. ERP je zapravo poslovno rešenje ili sistem koji preduzeću omogućava da upravlja poslovnim procesima i vrši koordinaciju pojedinačnih poslovnih jedinica.

Ono što je bitno kod definisanja ERP rešenja, jeste da je to integrisani sistem koji će u realnom vremenu pratiti poslovanje preduzeća i pri tome imati istu bazu podataka za sve informacije.

Kako ERP funkcioniše?

ERP rešenja funkcionišu tako što objedinjuju sve funkcije i procese u preduzeću u jednu celinu i vrše protok informacija između svih delova preduzeća. Na ovaj način se povećava produktivnost procesa i pri tome olakšava komunikacija zaposlenih. Vrlo je značajno i to što imaju istu bazu podataka za sve aktivnosti, jer se na taj način eliminiše dupli unos informacija i skraćuje vreme potrebno za obavljanje određenih poslova.

Šta sve ERP obuhvata?

Nabavka, magacin, prodaja, finansije, HR, CRM (menadžment odnosa sa kupcima) su sve moduli koje ERP rešenja obuhvataju i ka kojima usmeravaju resurse. Naravno, nisu to jedini moduli međutim, sva rešenja, manje ili više, moraju pokrivati ove sektore. Svaki od krugova sa slike bi se mogao dalje račvati, te bi u okviru ovih modula mogli postojati i:

Finansije i računovodstvo: glavna knjiga, osnovna sredstva, dugovanja i potraživanja, upravljanje gotovinom, konsolidacija poveznih kompanija, budžetiranje, izveštavanje, upravljanje troškovima;
Nabavka: upravljanje dobavljačima, planiranje nabavke, proces poručivanja i povrata; prijemi i isporuke zaliha, upravljanje magacinskom dokumentacijom, nalazima i potrošnjom, planiranje proizvodnje i kapaciteta, različiti modeli proizvodnje.
Upravljanje prodajom: upravljanje kupcima, planiranje prodaje;
Prodaja: upravljanje kupcima, planiranje prodaje, upravljanje cenovnicima i popustima, kreditni limit, prodaja na veliko i malo;
HR: proces zapošljavanja, upravljanje ličnim podacima, upravljanje i evidentiranje odsustava, praćenje obrazovanja, obračun zarada, obračun poreza i doprinosa, obračuni ostalih ličnih primanja;
Upravljanje odnosima sa kupcima: evidencija klijenata i ostalih kontakata, upravljanje i evidentiranje odnosa sa klijentima, upravljanje akcijama i kampanjama.

Poznata ERP rešenja

  • Syspro. …
  • AccountMate. …
  • Cougar Mountain Denali Summit. …
  • Open Systems Traverse. …
  • SAP Business One Professional. …
  • Epicor ERP. …
  • Sage 300. …
  • Microsoft Dynamics 365

Moglo bi se reći da je u ERP rešenjima čitava ekonomija poslovanja primenjena u jednom softveru. Tako da bi mi, studenti sa Ekonomskog fakulteta, kroz sve ove softvere mogli da vidimo primenu mnogo predmeta poput finansijskog računovodstva, ekonomike preduzeća, upravljačkog računovodstva, strategijskog menadžmenta, bilansa, računovodstva troškova, internog obračuna, računovodstva trgovinskih preduzeća, poslovnih finansija, itd.

Šta je CRM?

CRM nema tačan prevod na srpski jezik ali njegovo značenje bi otprilike bilo „Upravljanje Odnosima Sa Klijentima“ (UOSK četvoroslovna srpska skraćenica prim. autora :)). Ovaj termin se uglavnom vezuje za aplikacije i programe koji služe za unapređenje odnosa sa klijentima, ali je CRM zapravo koncept, filozofija ili način poslovanja koji želimo da ostvarimo u svojoj kompaniji a prema svojim klijentima. Da ne bude zabune, aplikacije su veoma korisne ali same po sebi ne rešavaju kvalitet odnosa sa klijentima, one su prisutne samo da bi nam pomogle da tu filozofiju ostvarimo.

CRM (Customer relationship management) ili sistem za upravljanje klijentima omogućava izradu baze kontakata, mogućnost da na jednom mestu u svakom trenutku imamo poslovne kontakte sa svim podacima vezanim za saradnju.

Sistem za upravljanje klijentima povezuje sve podatke vezane za određenog klijenta, potencijalnog klijenta ili saradnika, na način da odabirom određenog kontakta, pored osnovnih informacija o adresi i broju telefona, imamo uvid u:

  • celokupnu email prepisku koju smo vodili
  • pregled napravljenih ponuda
  • proizvode ili usluge koje je klijent kupio od nas
  • potpisane ugovore
  • projekte koje vodimo u saradnji za klijentom
  • dodatne i posebne zahteve klijenta
  • marketinške kampanje u koje smo uključili klijenta
  • moguće pravce dalje saradnje.

Kontakte možemo po različitim kriterijumima grupisati u skladu sa potrebama našeg poslovanja.

Prednosti korišćenja sistema za upravljanje klijentima, pored vidne organizovanosti podataka, jeste i što uvek raspolažemo relevantnim podacima vezanim za saradnju sa određenim klijentom, bez obzira kakvog je ona intenziteta.

U slučaju promene zaposlenih ili uvođenje novih članova u tim vreme upoznavanja sa svim klijentima, iz određene grupe ili samo jednim je daleko kraće sa evidencijom koju pruža sistem za upravljanje klijentima.

 

Šta je BI (Business intelligence)?

BI – Business intelligence, po definiciji koju sa pronašao na engleskoj verziji Wikipedia, predstavlja skup teorija, metodologija, arhitektura i tehnologija koje transformišu gole, tj. grube podatke u korisne podatke koje imaju smisao za poslovne svrhe.

Ova definicija meni zvuči prilično rogobatno i bez preterano smisla.

U samom nazivu Business Intelligence nalazi se objašnjenje šta je to BI. Svi znamo šta znači „business“ (biznis), a „intelligence“ bih za ovu priliku preveo kao „obaveštajni podaci“. Spojeno, to bi značilo: biznis obaveštajni podaci! Upravo tako! BI je dakle analitička veština koja prvenstveno akvizicijom podataka, koristeći razne izvore podataka, a zatim koristeći napredne tehnike i metode ukrštanja podataka, stvara razvijene modele, tj. šeme podataka iz kojih se dobijaju izuzetno korisni izveštaji.

Iz ovoga bi se moglo zaključiti da BI najveću primenu ima u finasijskim izveštavanjima, što nije daleko od istine. Ipak, BI ima izuzetnu primenu u svim sferama života u kojima se statistikom dolazi do izveštaja.

BI je „single version of truth“. Na kvartalnom sastanku borda direktora jedne kompanije direktor prodaje izvestio skup da je kompanija u predhodnom kvartalu ostvarila dobit od 5%, dok je direktor marketinga izvestio skup da je rast prodaje ostvaren, ali ne 5, već 3%. Ostatak sastanka protekao je u međusobnom ubeđivanju direktora čiji je izveštaj tačniji. Kako je uopšte moguće da ova dva direktora imaju različite podatke? Da li se radi o pogrešnom „mapiranju“ podataka ili se radi o različitim izvorima podataka? Da li današnji svet biznisa i način poslovanja sme da dozvoli sebi ovakve propuste? Upravo tu na scenu stupa BI!

BI se sastoji iz 3 segmenta:

  • DATA AQUISITION – prikupljanje relevatnih podataka iz različitih izvora;
  • DATA MODELING – formiranjem adekvatne mape podataka potrebne za određenu namenu;
  • DATA VISUALISATION – prezentovanje prikupljenih podataka ukrštenih i formatiranih utvrđenim modelom.

BI dakle vrši akviziciju postojećih podataka iz različitih izvora, koje kroz predhodno definisan model ukršta, spaja i kombinuje kako bi kao rezultat prezentovala traženi izveštaj. Ovako formirani izveštaji nisu standardni izveštaji koji se mogu dobiti iz standarnih aplikacija, koje većm imaju set izveštaja ranije definisan prema zahtevima menadžmenta.

Ovakvo modelovanje podataka dodeljuje BI-u još jednu veoma bitnu funkciju, a to je optimizacija podataka. Vrlo često, usled pravljenja specijalnih modela podataka, dolazi do optimizacije glomaznih baza podataka, zato što se, npr. ukrštanjem više baza podataka izvesni podaci ponavljaju ili se, pak, neki podaci mogu uslovno i prema potrebi kreirati iz nekog „data“ modela, pa nije potrebno da isti budu konstantno pohranjeni u neku tabelu.

BI profesionalci su uglavnom izuzetni poznavaoci baza podataka, tj. sjajni database projektanti, ali nikako nemoraju biti vrsni IT stručnjaci, već samo odlični korisnici informacionih tehnologija.

BI, dakle, nije nikakav produkt, komad hardvera ili nekakav specijalni softver, već način prezentacije postojećih podataka. Ipak, za bavljenjem BI-om neophodni su i neki alati, a Microsoft je, očito, na vreme prepoznao snagu BI-a i pripremio set alata pod nazivom „Power BI„.

Tačnije za bavljenjem BI-em mogu se koristiti mnogi Microsoft-ovi proizvodi, a najviše SQL, SharePoint Portal i Office paket. Prva dva su inderektni alati, a kada je reč Office paketu, Microsoft je razvio poseban dodatak koji se instalira na ovaj paket i to za poslednju, tzv. desktop verziju „Microsoft Office 2013 Proffesional Plus“ i cloud verziju „Microsoft Offfice 365 Pro PLUS“. Konkretno, radi se o dodacima pod nazivom Power Query, Power Pivot, Power View i Power Map. To je zaista napredan set alata nadograđen na Microsoft Excel aplikaciju, gde u posebnom „tab“-u pozivate ove opcije. Svi alati su zaista sjajno dizajnirani, od Power Query-ja do Power Map-a koja zaista fenomenalno geolokacijski vizuelizuje pripremljene podatke

Šta je ECM (Enterprise content management)?

Upravljanje poslovnim sadržajem (engleski: Enterprise content management – ECM) rešenje je za upravljanje poslovnim sadržajima, odnosno, omogućuje organizacijama da ujedine sadržaj i pripadajuće poslovne procese kroz jedinstvenu platformu. ECM je kategorija softvera koja pomaže u upravljanju sa svim nestrukturiranim informacijama, odnosno, sadržajem u organizaciji. Ova informacija postoji u raznim digitalnim oblicima: tekstualni dokumenti, inženjerski nacrti, slike, audio i video zapisi itd. ECM omogućava kreiranje sadržaja iz desktop aplikacija u jednostavnim predlošcima za kreiranje sadržaja. Također može dohvatiti i inkorporirati postojeći sadržaj iz različitih izvora.

ECM dodaje inteligenciju kroz kategorizaciju, klasifikaciju i tipove dokumenata kako bi se dokumenti mogli pretraživati i dohvaćati brže i efikasnije. ECM također upravlja pregledom, revizijama i procesom odobrenja za svaki dio sadržaja u skladu s definiranim poslovnim pravilima što se zove workflow i lifecycle management. ECM također kontrolira objavljivanje sadržaja kroz više kanala. Isti sadržaj može biti objavljen istovremeno na web stranicama, na faksu, odštampan kao tekst dokument i poslat na bežični uređaj.

ECM je integrirani sustav koji podržava sledeća područja:

  • Document Management – Upravljanje dokumentima za klasifikaciju, čuvanje i pretraživanje dokumenata, kontrolu verzija te prava pristupa i sigurnost dokumenata.
  • Web Content Management – Upravljanje sadržajima na webu omogućuje automatizaciju objave sadržaja te mogućnost upravljanja promenjivim sadržajem na webu.
  • Records Management – Upravljanje zapisima koje prati pravne i poslovne aspekte dokumenta, brine se o rokovima čuvanja i arhiviranja te osigurava zakonsko, pravno i poslovno usklađenje
  • Document Imaging – Digitalizacija dokumenata – skeniranje i upravljanje papirnatim dokumentima.
  • Document-Centric Collaboration – Podrška poslovnoj saradnji omogućuje deljenje dokumenata, podršku projektnom radu, diskusijama i porukama po dokumentima i predmetima bilo da se radi o projektnom ili virtualnom timu.
  • Upravljanje digitalnom imovinom – upravljanje grafičkim, multimedijalnim datotekama, streaming audio, video zapisima i drugim multimedijalnim sadržajima.

Kompanije u visoko regulisanim industrijama kao što su farmaceutika, vlada i finansijske usluge već neko vreme prepoznaju potrebu za preciznim rešenjima za kontrolu sadržaja. Ta se rešenja oslanjaju na EDM (sistem za upravljanje dokumentacijom) kako bi omogućili usklađenost sa standardima i izbegli kazne i zatvaranja što bi moglo uticati na profitabilnost. Imperativ je u ovim organizacijama da se sadržaj, kao što su standardne operativne procedure, liste podataka o sigurnosti materijala ili zapisi o kupcu, pažljivo kontroliše kako bi se postigla regulatorna usklađenost i standardi kvalitete.

Prednosti korišćenja SharePoint ECM rešenja su sledeće:

  • Omogućava jedinstvenu infrastrukturu za sve vaše poslovne sajtove
  • Daje odlične alate za saradnju, čime olakšava razmenu ideja i zajednički rad
  • Automatski sortira sadržaje i tako omogućava lako upravljanje njima
  • Daje pristup informacijama u bazama podataka, izveštajima i poslovnim aplikacijama svakome kome je on potreban
  • Lako pretraživanje informacija i dokumenata
  • Nudi alate i komponente za automatsko izvršavanje poslovnih procesa

Ovi alati zapravo omogućavaju da se premosti jaz izmedju struktuiranih podataka (tabele u relacionim DBMS) i nestruktuiranih podataka (tekst, email, multimedija, faks, SMS, itd.), tako što će se objediniti oba skupa informacija na jednom mestu i samim tim pružiti nove mogućnosti kompanijama. Celokupna arhiva nalazi se na jednom mestu, što znatno skraćuje proces pretrage i prenosa informacija, odnosno dokumenata. Lakoća pri pretraživanju i dostupnosti podataka, upravo su neke su od ključnih prednosti ovog alata.

Šta je Firewall?

Firewall je uređaj za mrežnu bezbednost koji dozvoljava ili blokira tokove mrežnog saobraćaja koji se odvijaju između nebezbedne (untrusted) zone (npr. internet) i bezbedne (trusted) zone (npr. privatna ili korporativna mreža). Firewall treba da spreči neželjeni saobraćaj, blokira „upade“ u lokalnu mrežu i zaštiti računare u njoj.

Kao„saobraćajni policajac“ u mreži, Firewall prati sav saobraćaj i omogućava ili onemogućava protok određenog saobraćaja, pa predstavlja najbolju lokaciju za primenu bezbedonosnih polisa. Zbog toga kažemo da je Firewall strateški najbitnija bezbedonosna komponenta u mrežnoj infrastrukturi.

Firewall datira još od ranih dana Interneta, kada je World Wide Web bio poznat kao Advanced Research Projects Agency Network (ARPANET). Kao i Internet, Firewall se menjao i evoluirao i prerastao u nešto mnogo više od mehanizma za filtriranje saobraćaja ili gatewaya.

Pogledajte kako je izgledao razvojni put Firewalla:

Access Control Lists (ACL)

U početku su posao Firewalla obavljale kontrolne liste za pristup (Access Control Lists – ACL), često na ruterima. ACL su definisana pravila na osnovu kojih se pristup mreži određenim IP adresama dozvoljava ili nedozvoljava. Prednost ACL-a su skalabilnost i visoke performanse, ali ACL prepoznaje samo packet header što pruža samo delić informacija o saobraćaju. Zato korišćenje samo ACL filtriranja nema kapacitet da drži pretnje van mreže.

Proxy Firewall

Proxy Firewalli imaju ulogu posrednika – oni prihvataju sav saobraćaj koji ide u mrežu tako što oponašaju stvarnog primaoca saobraćaja u mreži. Nakon inspekcije, ako odluči da dozvoli pristup, proxy šalje informacije na odredišni računar. Odgovor odredišnog računara takođe se šalje proxyju koji zatim prepakuje informacije sa izvornom adresom proxy servera. Tokom ovog procesa, proxy prekida komunikaciju između dva računara tako da samo mašina u mreži komunicira sa spoljnim svetom.

Proxy Firewalli obavljaju kompletnu inspekciju saobraćaja i donose odluke o propuštanju (ili zabrani) saobraćaja na osnovu specifičnijih, granularnih informacija. Ovako detaljna kontrola pristupa je privlačna mrežnim administratorima, ali problem je što svaka aplikacija mora da ima svog proxyja na nivou aplikacije. Ovakve mreže takođe imaju problem smanjenih performansi saobraćaja i mnoga ograničenja u podršci za aplikacije, kao i problem sveukupne funkcionalnosti. To na kraju dovodi do problema sa skalabilnošću što znatno otežava uspešnu implementaciju.

Iz nabrojanih razloga, Proxy Firewalli nisu naišli na širu primenu. Čak i na vrhuncu popularnosti 90-ih godina prošlog veka, problemi sa performansama i skalabilnošću su značajno ograničavali njihovo usvajanje.

Stateful Inspection Firewall

Stateful inspection (inspekcija stanja) ili stateful filtriranje je treća generacija firewalla. Ovaj firewall obavlja 2 funkcije:

Klasifikuje saobraćaj preko odredišnog porta (npr. p/80 = HTTP)

Prati stanje saobraćaja prateći svaku interakciju u svakoj pojedinačnoj konekciji, sve dok se ta konekcija ne završi.

Ove osobine pružaju veću funkcionalnost nego kontrola pristupa jer imaju sposobnost da dozvole ili ne dozvole pristup ne samo na osnovu porta ili protokola, već i na osnovu istorije paketa u tablici stanja. Kada se paket primi, u tablici stanja se proverava da li je konekcija već uspostavljena ili da li je zahtev za dolaznim paketom napravio interni host. Ukoliko se nijedno od ta dva ne pronađe, paket se ocenjuje na osnovu pravila bezbednosne polise.

Iako je ovakav firewall skalabilan i transparentan za korisnike, dodatan nivo zaštite usložnjava infrastrukturu mrežne bezbednosti. Takođe, postoji i problem sa dinamičkim aplikacijama poput SIP i H.323.

Unified Threat Management (UTM)

UTM rešenja su nastala da bi se izvršila konsolidacija Stateful Inspection Firewalla, AV-a i IPS-a u jedan uređaj. Vremenom je definicija UTM-a proširena tako da on uključuje i mnoge druge funkcije mrežne bezbednosti.

Važno je reći da uspeh UTM-a zavisi od efektivnosti odluka koje se donose na bazi stateful inspection firewalla i koje prethode funkcijama koje obavlja UTM. To je zato što UTM komponente u jedinstvenom uređaju jako efektno obavljaju bezbednosne servise, ali kada ima puno bezbednosnih komponenti u mreži, za bezbednost je bitna pristupna tačka.

UTM pruža brojne bezbednosne funkcije u jednom proizvodu, ali je fundamentalna tehnologija kontrole pristupa nepromenjena.

Next-Generation Firewall (Firewall sledeće generacije)

Firewall sledeće generacije (NGFW) je stvoren kao odgovor na sve sofisticiranije aplikacije i malvere.

Sve dok su aplikacije koristile strogo definisane portove i protokole, klasičan firewall uređaj je bio dovoljan za zaštitu, odnosno za blokiranje saobraćaja na određenom portu i/ili protokolu. Ono što se u većini mreža propuštalo kroz firewall uređaje, bio je http (sufrovanje mrežom), odnosno port 80. Tvorci raznih aplikacija, ali i sajberkriminalci, brzo su shvatili da mogu korišćenjem http da „prođu“ moćnu i skupu zaštitu koju pružaju firewall uređaji, tako da će danas skoro sve aplikacije raditi bez problema korišćenjem samo http, a i porta 80 – Skype, p2p, torrent itd.

 

 

Šta je to Cloud ili Oblak?

Šta je Cloud? Gdje je Cloud? Koristim li ja već Cloud? Samo neka od pitanja koja ste do sada čuli ili ste sami sebi postavljali. Kratko i ograničeno, Cloud je komercijalni naziv i metafora za Internet. I da, većina ljudi koristi neki servis koji je baziran na Cloudu a da to i ne zna. U suštini, Cloud servisom se mogu smatrati razni mail sistemi kao što je Gmail, Hotmail, Yahoo mail, aplikacije za skladištenje podataka kao što je Dropbox, SkyDrive i slično. Preduslov za korišćenje Cloud servisa je da imate neki uređaj (telefon, tablet, računar) i izlaz na internet.

Cloud podrazumjeva skladištenje podataka na internetu a ne lokalno na vašem hard disku. Ali, nije riječ samo o podacima jer je suština u tome da se kompletni sistemi nalaze tamo negdje na Cloud-u. To „tamo negdje“ je na serverskoj infrastrukturi nekog Data centra. Taj pristup ima dosta prednosti koje ću spominjati u nastavku ali recimo da je prva to što o toj infrastrukturi vode računa profesionalci za razliku od čuvanja podataka na lokalnim računarima/serverima.

Servisi bazirani na klaudu mogu se podijeliti u 3 grupe a to su IaaS, Paas i SaaS.

Infrastruktura kao usluga – Infrastructure as a service (IaaS)

Osnovni model klaud usluge gdje je korisniku kao usluga pružena mogućnost korišćenja informatičke infrastrukture, uglavnom virtualne platforme. Pod infrastrukturom se najčešće podrazumjeva: serveri, mrežna infrastruktura, centar za skladištenje podataka, operativni sistemi i slično. Korisniku je pružena mogućnost da dobije infrastrukturu po želji bez kupovine svoje opreme, već nekom vrstom iznajmljivanja potrebnih resursa. Ovaj klaud servis je posebno interesantan malim i srednjim preduzećima kojima je ulaganje u sopstvenu infrastrukturu izuzetno skupo. Na ovaj način se dobija pouzdana, stabilna i visoko dostupna infrastruktura koju su do skoro mogle da priušte samo velike kompanije. Korisnik može pokrenuti različite vrste programske podrške, od operacionog sisteme do aplikacija, i on je odgovaran za održavanje softvera. Korisnik može imati i ograničeni nadzor nad odabranim komponentama infrastrukture. Popularizaciji ovog servisa najveći doprinos je dao razvoj tehnologije virtuelizacije (neki od narednih članaka).

Platforma kao usluga – Platform as a service (PaaS)

Usluga se odnosi na razvojnu okolinu i potreban paket softverskih podsistema. Možemo reći da je PaaS sloj iznad IaaS-a. Korisnik moze razvijati testirati i ditribuirati vlastite aplikacije koje se pokreću na infrastrukturi provajdera klaud usluge. Provajder obezbjeđuje platformu i izvršno okruženje koja najčešće uključuje servere, mrežnu infrastrukturu, centar za skladištenje podataka, operativne sisteme i programske jezike. Neki provajderi daju mogućnost automatskog prilagođavanja obima resursa tako da ih korisnik ne mora dodatno alocirati. Korisnik ima kontrolu nad aplikacijama i posredničkim slojem dok provajder klaud usluge kontroliše ostale slojeve infrastrukture, ali korisnik može imati mogućnost izbora strukture okoline. Pogodnost je što tim koji radi na razvoju softvera nije ograničen geografskom lokacijom, resursa ili ostalih članova tima. Neki od primjera su Microsoft Azure, Amazon Elastic Beanstalk, Google App Engine.

Softver kao usluga SaaS – Software as a Service (SaaS)

Klaud servis sa kojim ćemo se mi najviše baviti kroz razvoj softvera koji će kroz cloud biti dostupni krajnjim korisnicima. Korisniku je pružena mogućnost upotrebe dostupnih aplikacija koje se nalaze u infrastrukturi oblaka. Aplikacije su dostupne putem Interneta s različitih klijentskih uređaja. Aplikacije mogu biti besplatne a ukoliko se plaćaju najčešći model je pretplata, mjesečna ili godišnja. Provajder je vlasnik pozadinske infrastrukture, uključujući mrežu, servise, operativne sisteme, sistem za skladištenje podataka, kao i konkretnog sofvera koji je dostupan velikom broju korisnika preko internet pretraživača. Provajder klaud usluge ima kontrolu nad kompletnom infrastrukturom, dok korisnik može definisati pravo pristupa iznajmljenom softveru, npr. ko u okviru firme može pristupati iznajmljenom softveru. Korisnici dijele resurse provajdera na kojima se nalazi iznajmljeni program. S korisničke strane to znači da nema dodatnog softverskog ili hardverskog ulaganja, kao ni usluga održavanja infrastrukture sistema za koje je sada zadužen provajder. Korisnik je vlasnik ličnih podataka na takvom sistemu. Neki od primjera su Microsoft Office 365, Google Apps.

Prednosti cloud sistema

Povoljnost, stabilnost, bezbjednost, skalabilnost.

  • Nema ulaganja u infrastrukturu. Dobijate ono što želite i koristite onoliko koliko vam je potrebno. Nisu bitne ni performanse vašeg uređaja niti vrsta uređaja sa kog pristupate.
  • Sistem sa svim podacima je visoko dostupan u bilo koje vrijeme sa bilo kog mjesta i uređaja koji ima izlaz na internet. Izrada takvog informacionog sistema košta mnogo jer za početak podrazumjeva redodantnost svih hardverskih (internet, napajanja, sistemi za skladištenje podataka…) i softverskih komponenti.
  • Da li je bezbjedno? Ako govorimo o riziku od  gubljenja podataka uslijed kvara nekog uređaja, definitivno je mnogo bezbjednije čuvati podatke u oblaku odnosno ozbiljnom Data centru nego na jednom računaru ili nekom serveru koji nije adekvatno održavan. Ako govorimo o neovlašćenom pristupu podacima, opet je bezbjednije čuvati podatke u nekom modernom Data centru nego u nekoj lokalnoj varijanti koju po pravilu karakteriše nebezbjedna mreža, ne ažurirani (update) operativni sistemi (serverski i klijentski), bez definisanih prava pristupa podacima i slično.
  • Skalabilnost se karakteriše mogućnošću da možete da proširite sistem jednostavno kada vam se javi potreba za širenjem

Postoji nekoliko vrsta Clouda: Privatni, javni, zajednički i hibridni.

Privatni oblak-cloud

Dakle, moguće je imati sopstveni Cloud. Privatni oblak je napravljen isključivo za upotrebu jednog klijenta,rezervisan centar podataka za tog klijenta, koji može biti unutar organizacije ili hostovan od strane klaud provajdera. IT službe kompanija ili provajder klaud usluga grade privatne oblake i upravljaju njima. Organizacije koje posjeduju privatni oblak imaju potpunu kontrolu nad strukturom oblaka. Ovo je interesantno većim kompanijama (telekomi, banke, državna uprava) odnosno korisnici koji žele, i zbog zakonskih regulativa moraju da imaju potpunu kontrolu na sistemom kao i obaveza da se podaci fizički nalaze na teritoriji određene zemlje.

Javni oblak

Klaud provajder omogućava pristup resursima kao što su aplikacije, skladišta za podatke i drugi resursi dostupni za javnost, nezavisno da li se radi o pojedincima ili organizacijama, putem interneta. Usluge mogu biti besplatne ili se koristi model plaćanja po korišćenju (engl. pay-per-usage). Infrastruktura se nalazi u vlasništvu provajdera, i nije dostupna za uvid ili kontrolu korisnicima.

Zajednički oblak

Zajednički oblak je oblak koji deli nekoliko organizacija. Infrastruktura podržava posebne zajednice koje imaju zajedničke potrebe, misije, zahtjeve sigurnosti i slično. Njima mogu upravljati same organizacije ili neko drugi (provajder usluga). Ovdje se troškovi dijele između samo nekoliko klijenta tako da mogućnosti uštede su ograničene.

Hibridni oblak

Strukturu oblaka čine dva ili više različitih oblaka (privatni, zajednički ili javni) koji ostaju jedinstveni entiteti, ali su međusobno povezani standardizovanim ili prikladnim tehnologijama koje omogućavaju efikasan prenos podataka ili aplikacija.Hibridni oblaci povezuju javne i privatne modele oblaka. Mogućnost proširivanja privatnog oblaka s resursima javnog oblaka može se koristiti za održavanje uslužnih nivoa kako bi se lakše izdržala velika opterećenja.

Nedavni članci

Cisco Engage Security Day

VMware vFORUM 2019

SAP MOVE to S/4HANA, nova vizija poslovnog softverskog rešenja

Microsoft zvanično predstavio Business Central na srpskom tržištu

Kategorije

Software (4)

Događaji (3)

SAP (1)

Microsoft (1)

Hardware (1)

Tagovi

Događaj (3)

Software (2)

VMware (1)

SAP (1)

Konferencija (1)